Ja se sjećam se da je Čičin odred u julu 1957. godine logorovao u Berkovini kod Han Pijeska na proplanku između rječice i željezničke pruge. U jednom šatoru smo bili Nećko Dizdarević, Milan Mihajlinović (otac mu je bio kustos u Zemaljskom muzeju) i ja. Krevete smo pravili od drveta (okvir) a onda upletali konopcem. Jedno veče, kada sam prao porciju u potoku, palo je nekoliko kamenja u vodu. Zagalamio sam na Nećka i Milana, a onda je počela padati "kiša" kamenja sa stijena iznad logora. Pokojni čika Gojko je izvadio pištolj i opalio nekoliko metaka prema vrhu stijene. Nekoliko brđana s čika-Gojkom je krenulo gore, ja sam im se priključio. Gore smo zatekli malu zaravan, ulegnutu travu, opuške od cigareta i krv. Čika Gojko je obavijestio policiju i sutradan su u obližnjem selu našli počinitelje i jednog ranjenog. Utvrdilo se da su nas seljani posmatrali kada dižemo i spuštamo zastavu i pjevamo himnu i to im je smetalo. Evo kako smo polagali izviđačkog kurira. 24 sata nismo jeli i šutjeli smo. Meni je tada došla moja pokojna mama i donijela kolača, a mi nismo smjeli jesti niti sam govorio sa njom. Treći zadatak je bio da u noći prenesemo poruku na određenu udaljenost. S obzirom da smo bili dosta mladi, sa nama je išao jedan brđanin – brđanka. Sa mnom je išla Olga Đurašković-Olja. Poruka je glasila : "Seljaci koji su napali naš logor bili su nepažljivi prema našim izviđačima i smetali su njihovom snu". Zavjet smo polagali na grobu Slaviše Vajnera-Čiče. Prethodno smo očistili spomen-ploču. Eto, to je tako bilo, pisat ću vam i o našoj fenomenalnoj ekipi u orijentaciji – planinkama. Tu smo bili najbolji u BiH i četiri puta išli na COT (Centralno orijentaciono takmičenje tadašnje Jugoslavije).
P. S.: Sjećam se Zlatice Ninić, ali na slikama se teško prepoznajemo.
Z-D-R-A-V-O!
ZDRAVO, ZDRAVO, ZDRAVO!
ZDRAVO, ZDRAVO, ZDRAVO!
ZLATAN LUČIĆ
Na fotografiji sa smotre na Boračkom jezeru su (s lijeva na desno): Slobodan Borovčanin, Zlatan Lučić, Branko Parla i Musaid-Muse Špiritović
2 comments:
Ja se secam ovog proplanka. To je ono mesto gde sam sa brdjanima, mojojm Misom, znaci Chichinim odredom, isla na moje prvo logorovanje. Spavala sam u satoru sa Mishom. Kuvarica bi nam pre rucka dala limenu solju,mi bi presli recicu i za cas nabrali sumskih jagoda. Svako vece smo palili logorsku vatru, veliku, od drva iz pilane, 1 metar. Bila su to divna vremena. ZLATICA NINIC
ZDRAVO,ZDRAVO,ZDRAVO
Zlajo, Zlajo, drago mo je da me se secas. Kako bi ti polozio vestarstvo izv. kurira da ti nije bilo dobre drugarice Olje. Rado se secam tih dana i imam dosta fotografija.
Zivim u Bgd. i sada sam kod Zlatice Ninic i prvi put citam blog. Naci cemo se na blogu. Puno pozdrava tebi i svima koji me se secaju i procitaju ovaj komentar.
Olja Djuraskovic.
A sada ja, Zlatica. Da li biste voleli da se druzite sada sa Oljom, ovako kao ja?
Zdravo, Zdravo, Zdravo
Post a Comment