HVALA EMIRI KRŠLAK

Mnogo vremena mi je trebalo da napravim prilog o proslavi 100-e godišnjice izviđačke-skautske organizacije u svetu i istorijata izviđača kod nas. Bila sam pravi “novinar istraživač”. Sati na Internetu, E-mails, telefonski pozivi, razgovori sa nepoznatim sadašnjim i starim izviđačima, novim Savezima. Nisu mi smetale ni godine koje su prošle, ni granice, “smetala” sam svima za koje sam mislila da mi mogu pomoći. Bila sam, zahvaljujući kompjuteru, u Londonu kod Veska, Beogradu kod Bariše i Zokija, Zenici kod Zeke, Sarajevu kod Emire, u celom svetu.
Prilozi su gotovi, objavljeni, videli ste ih i čitali i možda već zaboravili.
Ali, nisam ni slutila da će ostati jedno virtualno poznanstvo, možda drugarstvo. Emira Kršlak. Samo ona zna koliko puta sam od nje tražila neku informaciju, a ja znam koliko mi je uvek izašla u susret. Ja, penzionisana planinka iz prošlog veka, i Emira, jedna od inicijatora da se obnovi izviđačka organizacija u Sarajevu. Što da pišem ja, ovako je Emira napisala na blogu pre sedam meseci:
“Naravno, ništa od toga ne bi bilo da se slučajno na tom prostoru nisu našli stari izviđači, ali nešto malo mlađi od onih koje si ti (Vesko) spominjao iz Sarajeva. Naša imena su Edina Fazlić i njen muž Satko, Gorana Jovanović i Emira Kršlak. Zahvaljujući sretnoj okolnosti, jer smo svi sem Satka radili u školama, imali smo mogućnost okupiti veliki broj djece i pružiti im izvanredno iskustvo, koje smo i sami stekli zahvaljujući onim malo starijim od nas. Za ovaj protekli period uspjeli smo stvoriti 2 jaka i dobro organizirana odreda izviđača”.
Emirin entuzijazam me podsetio na dane kada sam ja pravila svoj vod, pa četu, na sve one aktivnosti u izviđačima, kojima smo dali svoje detinjstvo i mladost. Vredelo je, jer imamo divne uspomene i prijatelje, koji se nikada ne zaboravljaju. Slikama koje mi je poslala pokazala mi je te nove, mlade izviđače, nasmejane, srećne, kao što smo i mi bili.

Fotografija moje ekipe na susretu poletaraca u Mostaru

Fotografije iz Engleske, logorska vatra 2005. godine, oblast Sussex, sa skautima iz Engleske, ali na ovoj slici su moja malenkost, Selma, Irna, Jaca, Edin i jedan mali Englez.

Ovo je fotografija sa radnog sastanka naše grupe na Boračkom jezeru 2006. godine. Tu je i Satko, moja sestra, njihova kćerka i ja pored ostalih naših izviđača.

Emiru i Goranu ste već videli na blogu. Ovu fotografiju šaljem Sadudinu-Satku Fazliću.
On je stari izviđač odreda u kom sam i ja bila, “Boriša Kovačević”. Nešto iz njegovog pera, neka njegova uspomena, sve bi nas obradovala. A pisaću i ja o njemu, jer odred je ostao i kada ja više nisam bila planinka.
Hvala Emiri za svu pomoć koju mi je pružila. Hvala što me malo vratila u mladost. Neka mi ne zameri što kažem: bez obzira na godine koje nas dele, na daljinu koja nas deli, ja imam novu poznanicu, možda prijateljicu. I to kakvu, IZVIĐAČA.

ZLATICA NINIĆ