Sunday 19 June 2011

MLINSKA RIJEKA 2001 – IZVOD IZ DNEVNIKA M. Spasojevića


.

V
odio sam dnevnik tih 15 dana i evo izvoda samo za prvi (dolazak), odnosno drugi puni radni dan:
.
.
.
.
.

Na prvoj fotografiji su učesnici Druge republičke škole (RS-e) za načelnike odreda u Milnskoj rijeci, održane od 1-15. avgusta 2001. godine, čiji je starješina bio Duško Pejaković. Učestvovala su dva izviđača iz Mostara, Toni Doko i Sanjin Gološ. Pretpostavljam da će se učesnici škole kao naši gosti prepoznati.


Na 3. i 4. fotografiji su članovi OI Čelinac na Međunarodnom taboru u Mlinskoj rijeci 2000-te godine.

1. avgust – prvi dan



"... I pored početnih poteškoća, kuvari su nas iznenadili izvanrednim krompir-paprikašem. Starješina i načelnik razgovaraju sa učesnicima škole podijeljenim u vodove. Slijedi i upoznavanje koje umnogom ima zabavni karakter. Umoran odlazim na spavanje i zavlačim se u svoju udobnu vreću i brzo tonem u san…


2. dan (Ilindan)

Već u 3,00 sata sam budan, svjež i naspavan. Izlazim van. Još je mirna i tiha noć, ali pomalo svježa. Vraćam se u krevet i gotovo dva sata ne mogu da zaspim. Mislim o predstojećim obavezama. Ipak još malo sna i nekoliko rđavih snova i iznenadno bezrazložno neraspoloženje. Ustajem 15 minuta do 6,00 časova. Sneni požarni kuvaju kavu. Brijem se i umivam i sa ekonomom krećem u Banjaluku. I dok on nabavlja potrebne namirnice, ja iz vlastite biblioteke nasumice odvajam tridesetak knjiga za logorsku biblioteku…" Dans je veliki narodni praznik ali u logoru je radna atmosfera. Podignut je jarbol s prekrasnom bijelom svilenom zastavom Škole. I kapija je napravljena, rade se patenti. Latrine su izgrađene ranije i trajnog su karaktera. Prave se i tuševi za umivanje i kupanje. Kuvari za ručak pripremaju rižu s junećim mesom. Po ručku odmor i opuštanje. Iz tanjušne knjige Mite Golića u svoj dnevnik prepisujem poznate riječi pjesnika Miroslava Mike Antića o izviđačima: "Možda nijedan psiholog neće umeti da objasni zašto su izviđači listom dobri ljudi. Tu nema pravila, nema recepta, tu postoji klima, nešto što formira i svest i savest, neka posebna toplina, neka lepa svetlost u očima. Biti izviđač to znači u sam o sebi biti zdrav, običan, pravedan sanjar, poeta i drug. U ovoj sveopštoj jurnjavi za egzistencijom, u ovim grčevima koje nameće ritam urbanog života, u ovim ekscesima koji tu i tamo zahvataju mlade, izviđači su bela strana mladosti. Čista strana života." U Mlinsku rijeku izviđači ne dolaze i uvijek joj se ne vraćaju slučajno. To je prirodna oaza zelenih prostranih livada, drveća, bistrih potoka, pitoma i tiha, koju s civilizacijom povezuje sporedni afaltni put Banja Luka – Doboj. Dobila je ime po nekad brojnim mlinovima na svojim potocima, od kojih su danas ostala samo dva.
A sada da se vratim u logor. Po ručku tamo je nastavljen rad, a dan je izuzetno vreo. Oko 17,00 časova stižu prvi roditelji u posjete… Tek oko 19,30 sunce je već iza brda i svježina ulazi u Mlinsku rijeku. Sada sve djeluje smirujuće i opušteno. Diše se punim plućima i disanje se doživljava kao slast. Opija miris koji se s neba veličanstveno spušta na svako drvo, svaku travku. Vjetrić se sasvim stišao i kao da je i on otišao na počinak, ni list više da zatreperi. … za večeru: riba oslić izvanredno prija. Možda za moj ukus za nijansu nešto slanija. Sjedimo i prijatno ćaskamo. Pali se logorska vatra i crvenkaste iskrice se dižu prema tamnoplavom nebu, gdje zauvijek iščezavaju… Kratak program pa na počinak uz želje za laku i prijatnu noć! Itd.
.


Na 5. fotografiji smo, između ostalih, Goran Rubil i ja u Doboju 2005. na promociji njegove knjige "Spomenar dobojskih izviđača" u Centru za kulturu, a domaćin je Jovanka Stojčinović, direktorica i pjesnikinja (dama s punđom – na fotosu), lijevo od nje je Dragan Vasić iz Tuzle (sada u Beogradu).

6. fotografija – to sam ja koji kao starješina vršim posljednje pripreme za Republički partizanski izviđački višeboj, koji je 1977. godine održan u Tešnju, na Kiseljaku.

U pozadini je Husein Hodžić, koji veže špagu kojom je podignuta zastava, a inače potomak narodnog heroja Huse Hodžića, po kome je odred dobio naziv a on ime. Čini mi se da su na tom BiH takmičenju prvi bili izviđači iz Visokog.

To je to. Uz izviđački pozdrav Zdravo!
Momčilo

Sunday 12 June 2011

NOVI PRILOG IZ BEOGRADA – Ljiljana Cvetković

.
Ima već godina dana kako je Bećko Gribajčević predložio da blog “SA izviđači” proširi svoje stranice, da postane blog, kako to piše na logu:
''Blog svih onih koji su voljeli, vole i koji će voljeti izviđačku organizaciju”.

Na našim stranicama javljaju se ne samo izviđači iz Sarajeva već i izviđači iz BiH, Hrvatske, Srbije, a imali smo prilog i iz Crne Gore. Uostalom, rekli bismo da se krug svakim danom širi.
.
.
.
Iz Beograda nam se javila sa svojim prilogom Ljiljana Cvetković, načelnik OI “Vasa Čarapić”, koji sa radošću objavljujemo.
.

ОДРЕД ИЗВИЂАЧА „ВАСА ЧАРАПИЋ“ – БЕОГРАД

.
.Одред извиђача „Васа Чарапић“ настао је 28. 12. 1952, на иницијативу ученика и професора Прве београдске гимназије, реорганизацијом београдске извиђачке организације (београдског стега) на четири одреда извиђача. Први течај за вође чета (шумску школу) похађали су наши чланови Озрен Мостарлић и Владимир Недељковић, који постају и прве вође чета. Наши чланови су у претходних 56 година похађали велики број водничких течајева и били учесници скоро свих шумских школа. Такође, учествовали су и на великом броју семинара за извиђачке инструкторе, предводнике, саветовањима за старешине и начелнике, на којима су често били и предавачи.

.
.


Наш одред је, у својој дугој и богатој историји, учествовао у свим значајнијим активностима извиђачке организације код нас и у свету. Били смо активни учесници свих десет смотри Савеза извиђача Југославије, као и свих седам смотри Савеза извиђача Србије. Такође, имали смо запажено учешће и велике успехе на свим смотрама Савеза извиђача Београда, на којима смо дали свој допринос као учесници и организатори.


World Scout Jamboree 2007.


.WSJ 2007. у Енглеској

.Учествовали смо на великом броју међународних активности, од којих посебно истичемо 20. светску смотру извиђача (20. World Scout Jamboree) у Тајланду 2003. године и 21. светску смотру извиђача (21. World Scout Jamboree) у Енглеској 2007. године, Прву смотру Савеза извиђача Републике Српске 1999. године, смотру извиђача Русије 1999. године, европску смотру извиђача узраста од 16 до 22 године (Roverway) у Португалији 2003. године, Смотру извиђача централне Европе (Concordia 2010) одржану у Мађарској. Наши истакнути чланови су учествовали у организацији активности у светском извиђачком центру у Кандерштагу – Швајцарска, као део међународног сервисног тима, на форуму светске скаутске организације (WOSM) за програм намењен младим и одраслим особама у извиђачкој организацији (на Малти, у Шпанији и Словенији), а наш дугогодишњи начелник Исидора Јуришевић имала је част да као први волонтер из наше земље учествује у реализацији летњег кампа Савеза извиђача Америке (Boy Scouts of America).

.


Смотра извиђача Београда 2011.

кутак за одмарање

Смотра извиђача Београда 2009.год
.
Током свог постојања, наш одред је постигао значајне успехе на многобројним манифестацијама и за свој рад и залагање добио велики број плакета и признања међу којима се издвајају „Сребрни јаворов лист са зрацима“, „Златни јаворов лист са зрацима“, „Златни извиђачки знак“, „Златна плакета извиђачке заставе“. Носиоци смо и великог броја звања „Одред орлова“, а наше чете су освајале звања „Чета орлова“. Наш одред може да се похвали великим бројем извиђача са звањем „Извиђач орао“, као и бројним носиоцима звања „Извиђачки инструктор првог степена“ и „Извиђачки инструктор другог степена“. Један број наших чланова поседује одликовања „Сребрни јаворов лист са зрацима“, „Златни јаворов лист са зрацима“. Имајући у виду стручност, извиђачко знање и умешност у руковођењу јединицама, не треба да чуди податак да су наши чланови често били бирани за старешине Савеза извиђача Београда, чланове Старешинства Савеза извиђача Београда, Савеза извиђача Србије и Савеза извиђача Југославије, или постављани на место начелника Савеза извиђача Београда.

.Зимовање Рајац – 2009.
.
Одред извиђача „Васа Чарапић“ традиционално сваке године, у мају, организује акцију „Илегалац на Старом граду“. Учесници у току такмичења самостално откривају значајне локалитете на којима их чекају бројни занимљиви задаци у зависности од теме. Акција је ове године одржана у периоду од 20. 05 до 22. 05. 2011. Стаза за најмлађе чланове се налазила на Калемегдану, док је за остале учеснике стаза обухватала шири центар града. Камп је био смештен на Калемегдану, на Доњем граду. Старешина акције је био Никола Ђорђевић а начелник акције Љиљана Цветковић.

.
.
Тема акције се сваке године мења, а ове године је циљ акције био савлађивање вештарства и вештине глумац. Извиђачи су имали прилику да се опробају у пантомими, рецитовању, маскирању, приказивању знања о филму, позоришту и глуми и многим другим занимљивим активностима. Такође, део програма је био организован у Установи Културе „Вук“, која нам је изашла у сусрет и уступила позоришну салу. Учесници су имали прилику да присуствују глумачкој радионици коју је водио глумац Иван Томић.
.
.
.
.
Љиљана Цветковић
.
З Д Р А В О –
ЗДРАВО, ЗДРАВО, ЗДРАВО

.


Monday 6 June 2011

600. PRILOG… Nije moguće? – Miroslav Hegenberger Dado


Dragi moji (naši) Izviđači-Skauti,


Sjedim danas ovako pozatego,
što bi rekli u cvijetu mladosti i ne mogu da vjerujem. Ovaj naš blog, čiji osnivač stalno kuka i boji se da će se ova naša izviđačka institucija ugasiti, jer niko ne piše, dogurao do broja 600… E, pošto sam ja čovjek od digniteta (valjda se tako piše), odlučih da mu (blogu) dam malo vještačkog disanja. Možda je u pitanju i griža savjesti zbog dugog nejavljanja, ali uvijek ima alikada čovjek hoće da opravda sebe.
Ja
to gledam ovako i kažem: Emir Omanović se nije javio svjetlosnu godinu (a javno je obećavao), Željko Majstorović nešto manje ali zato zna sve o vremenu. Moja druga Muhica ne znam ni koliko. Znači, ja sam negdje na petom mjestu odozdo, što bi mi garantovalo opstanak i u engleskoj premijer ligi. Nije loše: morate, a ako ne, možete priznati. Druge neću ni da spominjem. Na primjer, moj drug iz prošlog stoljeća Zikret Orhanović, najsigurnije zvani Gunđo, piči po facebooku i netlog pokeru, ali nema vremena za blog. Ali da sve nije ni tako crno, pobrinuo se jedan iz prastare garde, moj bivši (nažalost) direktor Fari Muštović. Kada je on od svih silnih obaveza mogao da se sjeti da je bio i izviđač, morali bi se i svi prozvani, a još više neprozvani potruditi. A ima ih dosta, zar ne?

Zato, dragi moji izvi
đači (i planinke, normalno), želim vam sretan 600-ti prilog bloga i želim da Veska zatrpate sa toliko priloga da se ne mogne izvaditi do Nove godine.


U zdravlje, a ja odoh na Kubu. Do 18. juna.


P. S. Po
što je moje poznavanje kompjuterske tehnologije, kao i IQ, ostalo na nivou pećinskog čovjeka, šaljem ovo pismo izvinjenja i čestitki povodom jubileja direktno gazdi Vesku. Poltron uvijek ostaje poltron.

Vaš
Dado

Friday 3 June 2011

RTUO – RIPV – ROT → COT – JIPV 1972. godine

.

POKUŠAJ DA SLOŽIMO KOCKICE

Nekad bilo, sada se sjećamo

Ovo je prilog nas, nekadašnjih “orijentiraca” da se zajedno podsjetimo na takmičenja u orijentaciji, da se podsjetimo na imena odreda, na takmičare koji su sačinjavali ekipe, na rezultate takmičenja, na ljude koji su organizovali i vodili takmičenja


SAVEZ IZVIĐAČA BIH

REPUBLIČKO TAKMIČENJE U ORIJENTACIJI

RTUO – RIPV – ROT

CENTRALNO ORIJENTACIONO TAKMIČENJE

COT – JIPV


"Ko je jednom prolio znoj na kros-stazi ostao je vječito privržen ovoj najatraktivnijoj izviđačkoj disciplini. Takmičenje u orijentaciji je bilo najsvestranija provjera znanja, psiholoških i fizičkih mogućnosti svakog pojedinca. Kros-staza je bila pozornica malih drama i komedija ali, prije svega, smotra volje i upornosti. Ekipa, ako je živjela jednom dušom, nikada nije pretrpjela neuspjeh. Poslije svakog krosa bogatiji smo bili uvijek za jedno novo povjerenje ukazano samom sebi, jer smo savladali nove prepreke i napore. Tereni na kojima smo se takmičili bili su pretežno mjesta koja se pamte, kao što su: Romanija, Kozara, Zelengora, Volujak, Konjuh, Grmeč, Ozren, rijeka Neretva, Sutjeska, Drina, Piva, Tara..."

Svi mi orijentirci ovako smo doživljavali svako takmičenje. A ipak, dogodilo se da za tu, 1972. godinu nemamo nikakvih podataka, osim amblema. Čak ne znamo ni gdje je bilo Centralno takmičenje. Napišemo na svakom prilogu da nam pomognete. Ovog puta vidite kako nam je teško bez vaše pomoći.

Pretraživanjem po Facebooku i drugim Internet-prezentacijama našli smo nekoliko slika, jedan šturi opis koji nagovještava gdje je bio COT. Veliki trud ali malo rezultata.


XIII RTUO NERETVA – MOSTAR – 1972. godine




Cele, Labud Ranđelović, Aco Aleksić, Cupo, Zoran Maksimović

Ove slike je objavio na Facebooku Zoran Maksimović. Članovi ekipe iz Visokog, ali ne znamo koje su mjesto osvojili.

IO SIBiHa dodijelio nagrade za 5 i 10 godina rada na organizaciji RTUOa. Nagrade predao predsjednik Saveza Vaso Radić. Nagrađeni:
Bećir Gribajčević za 10 god. rada na RTUO – nagrada gramofon

Midhat Buljubašić za 10 god. rada na RTUO – nagrada ručni sat
Mladen Stijačić za 5 god. rada na RTUO – nagrada fotoaparat




XIV COT – 1972.

Plasman ekipa iz BIH
Izviđači: ?
Planinke: ?


Ekipa odreda "Huso Hodžić", danas OI "Crni vrh" iz Tešnja

KISELJAK 1972. pripreme za takmičenje


Možda ova slika govori mnogo: na RTUO je pobijedila ekipa iz Tešnja, a COT je održan u Kiseljaku.


.
Molimo sve dobronamjerne za pomoć, da svojim sjećanjima, raznim dokumentima – Vjesnicima i drugim zvaničnim glasnicima, fotosima, drugim zapisima (tonskim ili video), pripomognu u kompletiranju ove nakane. Posebno one koji raspolažu dokumentacijom za period 1974. – 1991. godina

Stalno zahvalni

Bećko, Šilja i uredništvo bloga
.