TOMO BEKER – IZVIĐAČ VETERAN

Da ne morate da se vraćate u priloge iz februara, evo kako je počeo svoje prvo javljanje na blog TOMISLAV-Toma BEKER, koji je bio izviđač, član odreda "Mladi radnik" i to, kako je Vesko napisao, kada je izviđačka organizacija u Sarajevu još bila u “kratkim pantalonicama”, još davnih 50-tih godina.

„Oni koje nosiš u srcu i najlepšim izviđačkim uspomenama iz mladosti, ne zaboravljaju se. Trenutno imam mnogo obaveza, ali nisam zaboravio obećanje da se redovno javljam na blogu. Zasad pokušavam da u sećanjima povežem imena Dimše, Kiće, Džamonje, Slavka Butine, Volića, Goje, Halapića, Sneže i Gordane, Blanke, braće Šljivo sa stare stanice, Gaona, starijeg i mlađeg, mojih bliskih prijatelja Aždajića, Makse i njegove sestre, Dubravke, teta-Time i njenih sinova, familije Cikota, Gordane i Suade iz Švrakinog sela, Sokola iz Saveza, Janjića iz Vodovoda, Jakice Papo, Ramiza Pamuka, Rokija, Bunde, braće Djede, Fatime i Suade iz Parovićeve ulice itd. Takođe, sećam se i Trefa i Tere, vučjaka koji su s nama išli na logorovanja. Tad smo između sebe komentarisali „Tref – Teri jumba stipu....”

Za one koji ne mogu da se sete njegovog lika, evo mala pomoć.

Ovako izgleda izviđačka knjižica jednog veterana.
Ja sam imala to ogromno zadovoljstvo da se prva sretnem s njim. Zapravo, on je došao kod mene, ali ne sam. Njegova supruga Ljilja, i sama nekada planinka u Pančevu, nije htela da propusti priliku da vidi kako dvoje ljudi u godinama podetinje kada počnu da pregledaju slike i evociraju uspomene iz mladosti, zapravo detinjstva.

Ja se sada stavljam na Ljiljino mesto, kao gledalac i slušalac. Svaka slika je budila neku staru, zaboravljenu priču, koju smo u nastavcima sastavljali, malo Tomo, malo ja. Priznajem, Tomo više! Iz onog dela njegovog prvog javljanja, vidite da mu sećanje nisu pokrile prohujale godine, daljina, a Ljiljin osmeh je slika našeg predivnog putovanja u mladost, sa izviđačima. Ko može da zaboravi ovakve slike? Možda se više ne sećamo gde su nastale, ali one nas podsećaju na sva logorovanja na kojima smo bili. A tek slike! Ima ih dosta, slika koje još nisu viđene na blogu.

Ovih nekoliko sam „posudila” od Tome.
Tomo će otvoriti stranice knjige o izviđačima Novog Sarajeva, posebno odreda „Mladi radnik”, čiji je član bio. To ćemo sve videti i pročitati iz njegovog pera, a ovo je samo moj doživljaj našeg prvog susreta.
Tomo je slučajno otkrio naš blog, surfujući po Internetu. I njemu je sve ovo uskočilo u svakodnevne brojne obaveze, obradovalo ga, malo zbunilo, uzburkalo sećanja. Zato, malo strpljenja, Tomo ima svašta da nam pokaže i ispriča, upravo o onome što mi ne znamo: o stvaranju izviđačke organizacije u našem gradu, Sarajevu.

A ovih par, opet pozajmljenih slika, poziv su i bivšim izviđačima da i njih vidimo na ovim stranicama.

Tomo i Branimir Džamonja, kao dokaz da se izviđačka prijateljstva ne zaboravljaju.
Gojko-Goja Pavlović i Nebojša Volić, drugari iz istog odreda.

Toliko za ovo javljanje. Ja sam uživala u susretu sa starim drugom.

Sada prenosim njegove pozdrave svim izviđačima i planinkama iz Sarajeva, svim blogerima, a posebno članovima odreda "MLADI RADNIK", i verujem da će njegovo sledeće pojavljivanje na blogu biti lično i interesantno.