PRVA SMOTRA SA-IZVIĐAČA-BLOGERA

Malo kasnim sa ovim delom izveštaja sa naše akcije, ali, imala sam obaveze u “školi”, pravoj školi. Nama poznati izviđač i bloger Srđan Perović došao je čak iz Kanade i odvojio nekoliko dana da mi bude profa, da me nauči nešto novo, što će doprineti da naš blog bude još bolji. Da li sam dobila prolaznu ocenu, to će reći moj profa.
Uopšte nisam zakasnila sa ovim prilogom, jer naše uredništvo funkcioniše odlično. Ne znam šta da dodam izveštaju koji je napisala Muhica Goranica.
Prvo joj se moram zahvaliti što nije spomenula moju divnu „piruetu” koju sam napravila čim sam izašla iz taksija. Od radosti i iznenađenja kada sam ugledala mog prvog načelnika odreda Enesa Arifhodžića, meni nenajavljenog, zaboravila sam da moram da pazim kako hodam. Nije bilo baš prijatno sedeti u bari, ali ja iz tog položaja nisam mogla ustati, a još teže mi je bilo jer nisam mogla obuzdati smeh. Svi su pritrčali da mi pomognu da ustanem, a niko se nije setio da uzme kameru i ovekoveči moj podvig pa biste se i vi sada smejali. Malo ću improvizovati. Izgledalo je to slično kao ovaj smajli, koji je inače mnogo ličio na mene...

Kako da opišem ovo divno provedeno veče, nego da Goraninom prilogu dopišem komentar koji je napisala Mia. Mogu da vam pokažem slike, da opišem šta sam ja to sve smislila i vreme je da pređem na posao.
Ovo je bila PRVA SMOTRA BLOGERA, kako je to Mia i napisala. Nismo mogli ući u Dom, a možda ćemo neki sledeći put, moći, zajedno sa novim, malim izviđačima.
A kakva bi to smotra bila da izviđači nisu imali marame? Tu je uskočio moj sin, nabavio mi potreban materijal. Nekoliko dana sam ih šila, krišom, jer moje prijateljice misle da sa mnom nešto nije u redu, kada to radim. Oko štampe mi je pomogao stari izviđač Dragan Vasić, član tuzlanske ekipe, naš stari poznanik sa takmičenja u orijentaciji na Konjuhu i COT-u u Novoj Gorici. Ništa mi ne bi vredele ni marame, ni Dragan, da SA-izviđač, veteran iz odreda „Mladi radnik” Tomo Beker, nije ponudio da nas vozi u Sarajevo iz Beograda. Kad mi je bio najpotrebniji, moj kompjuter je otkazao. Tu su mi pritekli u pomoć Vesko i Cober. Lakše je bilo organizovati smotru šezdeset i neke.
Kao što vidite, imala sam mnogo pomoćnika, i ovo smo odradili mi svi zajedno.
Evo jedna lepo složena, ispeglana marama, samo za gledanje. Februara 1953. god. je održana Osnivačka skupština onog starog Saveza izviđača Jugoslavije, čiji smo mi bili članovi, pa ova godina može biti neka jubilarna, 55.



Ova druga marama je za arhivu. Na sledećoj smotri, a možemo i ranije, moramo izabrati nekoga ko će čuvati dokaze o nažim akcijama. Ovo je samo prva, a biće ih još. Ja predlažem Goranu, jer je ona najmlađa, jer je i stari i novi izviđač, jer je odrasla gledajući kako se prave izviđačke arhive.


Da se ne zaboravi šta mi to sada radimo, da neki novi izviđači imaju materijal za svoje blogove, smislila sam i ovu svesku. Ja joj dadoh „podnaslov” Bilten, ali i to može da se promeni.



Evo kako je u njoj, pod brojem 1, zabeležena, sačuvana od zaborava ova naša Prva smotra. Niko nije ni prvi ni poslednji. Tako smo sedeli i dodavali svesku sledećem do sebe.



Očekivali smo da nam se pridruži jos nekoliko starih izviđača. Obaveze, malo vremena za pripreme, daljina ... Sledeći put biće nas više.


Kao učesnik ove Prve smotre blogera, SA-IZVIĐAČA, upisala se i Biljana, koja je bila sprečena da dođe na naš skup. Sutradan je došla kod mene, provele smo nekoliko sati u prijatnom ćaskanju, evociranju uspomena i ispratila nas kad smo krenuli nazad, na put.
Susret sa izviđačima iz mog odreda, koje sam srela posle nekoliko decenija, to je divan osećaj. Ništa manje je bilo i zadovoljstvo upoznati "virtualne prijatelje" sa bloga. Ovo je bio poseban, nezaboravan doživljaj.



Ovaj snimak sam napravila iz kola. Doviđenja mom rodnom gradu, gradu moje mladosti, gradu zbog koga ovo sada pišem.
Vidimo se uskoro, još ovog leta, stari i novi prijatelji!
Zlatica Ninić (Banović)