Ovo je dnevnik jednog školarca. Ne običnog. Bila je to izviđačka škola.
.„REPUBLIČKA ŠKOLA ZA NAČELNIKE ODREDA“,
PALE 1970. godine.
.
PALE 1970. godine.
.
Priča ovog dnevnika je neobična i duga 40 godina. Svi mi smo pregledali naše stare albume, stare arhive, u potrazi za tragovina minulih godina naše mladosti i izviđača. Uspomene su navirale, a sa njima i ponos što smo tada bili deo ove organizacije, što smo nosili izviđačku uniformu, što su nam stare, požutele knjižice pune izviđačkih „trofeja“.
Ovaj dnevnik je četrdeset godina čekao svog autora. Selio se iz grada u grad, iz kutije u kutiju, sa vidnog mesta u neki budžak.
A onda, u nekom budžaku čika-Ratka Todovića, našao ga je Mića Todović i doneo meni. Možda će biti interesantno za naš blog.
Prvo sam pomislila da bi bilo interesantno pronaći autora. Telefoni, stari izviđači, Dragan, Risto, čika Blagoje i jednog dana čujem:
.
Ovaj dnevnik je četrdeset godina čekao svog autora. Selio se iz grada u grad, iz kutije u kutiju, sa vidnog mesta u neki budžak.
A onda, u nekom budžaku čika-Ratka Todovića, našao ga je Mića Todović i doneo meni. Možda će biti interesantno za naš blog.
Prvo sam pomislila da bi bilo interesantno pronaći autora. Telefoni, stari izviđači, Dragan, Risto, čika Blagoje i jednog dana čujem:
.
„Dobar dan. Ja sam MIROSLAV ANTEVSKI.“
.
..
.
.Danas je, konačno, dnevnik u rukama svog autora, a kod mene slike, izviđačka knjižica…
Sada neka dnevnik priča o jednom mladom izviđaču sedamdesetih, o izviđačkoj organizaciji tog vremena. Pročitajte ga, interesantan je. U njemu će se naći i drugi izviđači, polaznici škole, ali i instruktori.
Kao i svaki dnevnik, i ovaj ćemo pisati, odnosno čitati, malo po malo.
.
Nastaviće se…
.
posted by Zlatica
No comments:
Post a Comment