ZAR JE VEĆ PROŠLO OSAM GODINA?

Svim našim dragim prijateljima i posjetiocima bloga

                       „SA IZVIĐAČI“

Možda niste ni primjetili ali danas smo napunili punih osam godina od kako je naš blog krenuo sa (jednom za nas novom avanturom i)  željom da okupimo sve one koji su volili, vole i voliće izviđačku organizaciju.U samom početku su tu postavljane fotografije sa kratkim tekstovima.Nismo ništa znali kako se fotografije poboljšavaju te niz stvari kako se blog uređuje,dotjeruje…Imali smo samo veliku želju i još veču ljubav da okupimo što veći broj naših prijatelja – nekadašnjih i sadašnjih izviđača,ogromnu želju da sačuvamo od zaborava sve što se dešavalo  u Sarajevu, BiH kao i zemljama koje nas okružuju.Beskrajno smo zahvalni našim prijateljima koji su nam se veoma brzo pridružili te dali nesebičan doprinos napretku bloga.Posebno ističemo Miroslava Topića– Cobera,Zlaticu Ninić-Banović,Goranu Jovanović, Dadu Hegenbergera,Emira Omanovića,Vladimira Osipova i Zvjezdanu Jovanović.Zato smo odlučili da objavimo fotografije svih onih koji su objavljivali svoje priloge.Njihova imena su postavljena po abecednom redu (prepoznaće se oni kao i njihovi izviđački prijatelji) i ne predstavljaju niti broj priloga a ni njihovu veličinu.

Ponosni smo da smo objavili više od 800 priloga, koji će možda nekad biti koristan istorijski material. Sve ove priloge dobivali smo iz:Sarajeva,Mostara,Konjica,Tešnja,Čelinca,Beograda,Zagreba, Osijeka,Ljubljane,Maribora kao i iz: Štokholma,Pariza, Londona, Milana,Beča,Praga,Varšave,Lajdena,Vankuvera,Toronta,Otave, Natanije,Berševe,Ostina,Brizbejna…kao drugih gradova gdje su nas jesenji vjetrovi ovih godina raznijeli.

Na našu žalost nisu više među nama naši dragi prijatelji i saradnici bloga:Zvjezdana Jovanović,Maša Džikić,Faruk Muštović,Zdenka Šulc i Miralem Kruškić.

I šta reći na kraju? Jedno veliko HVALA svima vama koji ste ostali uz nas i a nadamo se da će te i dalje biti sa nama.

JEDNOM IZVIĐAČ – UVIJEK IZVIĐAČ! Uz naš tradicionalini pozdrav, Z-D-R-A-V-O, zdravo,zdravo,zdravo!

Minkica i Vesko Vesković

HVALA ŠTO NAS PRATITE.OSIM ČESTITKI SVOJE PRILOGE I FOTOGRAFIJE POŠALJITE NA OVE E MAIL ADRESE: vesko939@gmail.com i cobertopic@gmail.com

U međuvremenu smo primili poruke i komentare na ovaj prilog pa ih i objavljujemo.

ČESTITKE, KOMENTARI I PRIJEDLOZI

SA MALIM ZAKAŠNJENJEM ČESTITAM 8 GODIŠNJICU USPJEŠNOG IZLAŽENJA BLOGA SA IZVIĐAČI POZDRAV MINKI I TEBI,

VODOPIĆ LEJLA, SARAJEVO

Dragi osnivaci i uedjivaci Bloga Sa_izvidjaci.

Kažu da tudja djeca brzo rastu. Da je Blog dijete sad bi već bio treći razred osnovne skole. Vać bi, vjerujem bio u "roju ili jatu". Cestitam 8. rodjendan i zelim da ustrajete u odrzavanju. Da nije vas Bloga nebi ni bilo. Mi smo ponekad lijeni da sta napisemo, ali ispravit cemo to!

Sretno uz izvidjcki pozdrav Z-D-R-A-V-O!
Alija Preljevic 

 SRETNO DRAGI IZVIĐAČI DIVNO JE STO I NAKON TOLIKO GODINA ŽIVITE OD DIVNIH NEPONOVLJIVIH USPOMENA. VJERUJEM DA VAM U SVEMU POMAŽU VESKOVIĆI KOJI NE ZABORAVLJAJU NI JEDAN DETALJ .NE PONOSIM SE SA SOBOM ŠTO SAM ZABORAVNA ,ALI ETO IMA ONIH KOJE PAMČENJE NIJE IZDALO.

Z-D-R-A-V-O  
TANJA DANON, Leiden-Holandija
EX VODNICA JEDNOG SLATKOG VODA “MUNJE” iz Borišinog odreda

Sead Sejo Tekač Neka je sa srećom!!!

ZAR VEĆ OSAM GODINA?

Осам година? Зар је већ толико времена прошло? Као да је било јуче. Сасвим случајно сам сазнао за сајт са-извиђачи. Иако одавно одвојен од драге организације (активно сам престао 1974. због специфичности професије, спортски новинар и радне обавезе субота-недјеља) и Сарајева (у Београду сам од љета 1979), успомене на младост, друштво, догађаје и доживљаје често је подгријавао отац, сада већ покојни, Ратко, који је свој сарајевски извиђачки стаж продужио и по доласку у Београд. Иако већ у озбиљним годинама, он се и овдје базно бавио организацијом. Основао је Одред извиђача Седам секретара СКОЈ и са њим учествовао на смотрама, такмичењима, љетовањима, зимовањима и осталим формама дружења. Уз извиђаче је остао активан као старјешина све до своје 80. године, када је имао тежак инфаркт. Сигурно да је био најстарији активни старјешина одреда у историји извиђачке организације Југославије! Остатак живота, до смрти 2011. године, провео је у евоцирању успомена и дружењу са својим сарајевским пријатељима, сада у Београду, а Бога ми и са некима који су имали жељу да се сусретну са њим иако живе далеко, у иностранству. Волио је своје извиђаче, као и нас своју дјецу. Био је срећан када би чуо да је неко од њих постигао неки успјех у животу, завршио високе школе... Без лажне скромности, због таквог његовог животног креда, није нас изненадио велики број саучешћа које смо примили послије његове смрти. Породицу је посебно обрадовао In memoriam објављен на сајту. И овом приликом дугујемо велику захвалност свима на лијепим ријечима и сјећањима на Ратка. Што се мене тиче, чешће везе са Веском и Минкицом успоставио сам послије дугих година поново након њиховог боравка крајем 2010. године у Београду. Данас се виђам са Веском више него са женом! Нијесам се баш претргао да учествујем у сјећањима, тек онако с времена на вријеме, понеки коментар, фотографија... коју би пустили Веско или Златица. Новогодишња честитка...  С друге стране, врло сам упоран у убјеђивању Веска да је сазрело вријеме да се сви прилози смјесте на своје мјесто, да се покуша са  штампаним објављивањем ове својеврсне историје извиђачке организације Југославије, изречене из прве руке, послије толико година, историјске дистанце и без икаквих страсти које би могле асоцирати на новонасталу ситуацију. Много ми значи подсјећање на драге ликове, од којих неки на жалост нијесу више међу нама, други су расути по васбијелом свијету и да није Веска, Минкице, Златице, Цобера и свих оних других који подсјећају на њих, били би заборављени. Због нас живих, због оних којих више нема, дубока захвалност на истрајности ауторима свих прилога. Можда је и овај јубилеј (осам година није кратко вријеме, а Бога ми ни 800 прилога није мали број сјећања) прилика да се у цијели пројекат укључе они који до сада нијесу имали прилике (или нијесу знали) и да се употпуне уочени недостаци (временске празнине, заборављени појединци, акције...), па да се овај вансеријски материјал заокружи и објави у штампаној форми. И на крајку, а требало је свакако на почетку: сви комплименти за иницијативу, честитке на стрпљењу, анимирању, сређивању и обради текста и фотографија и упорности. Честитке свима који су учествовали у профилисању тема и садржаја. Свако добро, посебно здравље, у наступајућој 2014. години свим извиђачима, бившим, садашњим и будућим, њиховим породицама и пријатељима.

Мишо Тодовић.  

Beograd