Čuli ste svi za Perl Bak, sestre Bronte, Desanku Maksimović... te druge poznate pisce, pjesnike. A kada je riječ o izviđačima, bar na ovom blogu, mora se priznati, planinke su bile mnogo aktivnije. Dosadašnje prvo mjesto Mije Kordić izgleda će ugroziti (bar tako izgleda) Zlatica Ninić, koja se, evo, javlja novim prilogom. Pa evo šta nam je Zlatica poslala:
ZLATICA NINIĆ: Idemo dalje. 1962. godina. Mnogo se mučim da sklopim priču staru skoro 45 godina. Pomoći će mi slike. 45 godina ih čuvam, a moglo je sve mnogo jednostavnije da bude.
Ovo je savet svim budućim izviđačima. Svaki vod, četa, odred, ne znam nazive formacija danas, treba da ima ARHIVARA. To bi bilo veoma ozbiljno zaduženje. To bi trebao da bude dnevnik jednog odreda. Da smo to radili pre četrdeset-pedeset godina, danas se ne bismo ovako mučili da iskopamo iz ovih naših sredovečnih glava deliće sećanja i da od njih napravimo ARHIVU, nešto što se više ne može zaboraviti. Danas bi na ovom blogu bilo mnogo fotografija, imena, naše aktivnosi, naši uspesi.
Ali ovo je savet za vas mlade, a mi stari, na posao. Svi zajedno napravićemo našu ARHIVU.
’60. i ’61. godinu prepuštam drugim izviđačima, tu sam slaba. Sledeće slike koje imam su iz 1962. god. Na njima piše:
Izviđačka škola, Dretelj, 19. VII – 9. VIII 1962.
Da pišem šta smo radili ovih godina, samo ću ponavljati ono što i vi danas radite. Imali smo redovno sastanke, savladavali gradivo za polaganje veštarstava, organizovali razne aktivnosti. Smotre su poseban doživljaj, izleti, izviđačke škole, takmičenja, svaki put drugačije. Smešile su nam se zvezdice. Prva, druga, treća. To je bilo veliko priznanje, a mi ponosni.
Jedan dan pamtim kao da je bio juče. Bio je 8. mart, ne znam u koju godinu da ga udenem. Moj vod se rano ujutro okupio. Otišli smo na Vraca, nabrali poljsko cveće. Nismo hteli da to bude ono sa pijace, jer mi smo izviđači – planinke. Napravili smo buketiće. Bili smo tako ponosni. Onako u unifomama, marama oko vrata, svakoj mami smo na vrata odneli cveće i čestitali im praznik.
Naša upornost, entuzijazam, dobio je veliku nagradu 1963. god. Ali malo da se odmorimo i da od drugih planinki skupim još malo “sećanja”, pa nastavljam. Ovde ću imati i pomoć mog dnevnika, koji sam sačuvala. Kada ga danas prelistavam, vidim da je u njemu pravo bogatstvo. Tako mi je i došla ideja da vi, novi, mladi izviđači, uradite ono što smo mi propustili.
Da li želite da i dalje pišem? Napišite kratak komentar. Vidimo se u 1963. godini.
Ovo je savet svim budućim izviđačima. Svaki vod, četa, odred, ne znam nazive formacija danas, treba da ima ARHIVARA. To bi bilo veoma ozbiljno zaduženje. To bi trebao da bude dnevnik jednog odreda. Da smo to radili pre četrdeset-pedeset godina, danas se ne bismo ovako mučili da iskopamo iz ovih naših sredovečnih glava deliće sećanja i da od njih napravimo ARHIVU, nešto što se više ne može zaboraviti. Danas bi na ovom blogu bilo mnogo fotografija, imena, naše aktivnosi, naši uspesi.
Ali ovo je savet za vas mlade, a mi stari, na posao. Svi zajedno napravićemo našu ARHIVU.
’60. i ’61. godinu prepuštam drugim izviđačima, tu sam slaba. Sledeće slike koje imam su iz 1962. god. Na njima piše:
Izviđačka škola, Dretelj, 19. VII – 9. VIII 1962.
Da pišem šta smo radili ovih godina, samo ću ponavljati ono što i vi danas radite. Imali smo redovno sastanke, savladavali gradivo za polaganje veštarstava, organizovali razne aktivnosti. Smotre su poseban doživljaj, izleti, izviđačke škole, takmičenja, svaki put drugačije. Smešile su nam se zvezdice. Prva, druga, treća. To je bilo veliko priznanje, a mi ponosni.
Jedan dan pamtim kao da je bio juče. Bio je 8. mart, ne znam u koju godinu da ga udenem. Moj vod se rano ujutro okupio. Otišli smo na Vraca, nabrali poljsko cveće. Nismo hteli da to bude ono sa pijace, jer mi smo izviđači – planinke. Napravili smo buketiće. Bili smo tako ponosni. Onako u unifomama, marama oko vrata, svakoj mami smo na vrata odneli cveće i čestitali im praznik.
Naša upornost, entuzijazam, dobio je veliku nagradu 1963. god. Ali malo da se odmorimo i da od drugih planinki skupim još malo “sećanja”, pa nastavljam. Ovde ću imati i pomoć mog dnevnika, koji sam sačuvala. Kada ga danas prelistavam, vidim da je u njemu pravo bogatstvo. Tako mi je i došla ideja da vi, novi, mladi izviđači, uradite ono što smo mi propustili.
Da li želite da i dalje pišem? Napišite kratak komentar. Vidimo se u 1963. godini.
Z-D-R- A- V -O !!
Zlatica
No comments:
Post a Comment